Осиф Кудзей: Байкы

Молитва
В церьковцї в селї Бодружаль
молить ся жена за мужа:

„Мати Божа, дай мі любов,
най смотрю на Гриця любо;
дай мі мудрость, Мамко мила,
жебы єм го похопила;

терпезливость мі дай, Мати,
бы-м з ним могла вытримати;
дай мі спокій, чіста Дїво,
най з ним не говорю з гнївом…

Лем не дай, Мамочко мила,
жебы до ня вошла сила,
бо як буду міцна така,
та забю того бортака!“

Покы в тобі сидить злость,
То не маш покоры дость.
А молитва без покоры
не підойме ся догоры.

Read more

Ксеняк, Миколай: Зеркалїня (Байкы) / Zrkadlenia (Bájky)

Публікація: Ксеняк, Миколай – Жмені родной землі

Мож стягнути ту: Ксеняк, Миколай – Зеркалїня (Байкы) Zrkadlenia (Bájky)

Вопросы чітателёви
намісто пролоґа.
Уж знаєш, якы сьме люде?
Выкрішталізованы ці
аморфны, честны ці фалошны
модерны маскы, любящі ці
забияци, продовжователї
роду або нічітелї традіцій
предків?
Або іщі інакшы?

Otázky čitateľovi
miesto prológu.
Už vieš, akí sme ľudia?
Vykryštalizovaní alebo amorfní,
čestní či falošné moderné masky,
dobroprajní či bezcitní mamonári,
milujúci či vraždiaci,
pokračovatelia rodu alebo ničitelia
tradícií predkov?
Alebo ešte iní?

prof. PhDr. Marta Součková, PhD.: K poetike próz Maroša Krajňáka

K poetike próz Maroša Krajňaka 

Slovenská literatúra pred rokom 1989 bola prevažne rurálna a hoci sa v nej objavoval aj topos malo- či veľkomesta (predovšetkým v medzivojnovom období), tento často nadobúdal negatívne konotácie (napríklad v próze slovenského naturizmu). V ponovembrovej próze sa, iste aj vďaka zmeneným podmienkam (otvorenosti hraníc, globalizácii, urbánnemu rozvoju atď.), stvárňuje cudzina i domov, dedina a mesto, centrum aj periféria, a to bez ich jednoznačnej hodnotovej stratifikácie. Dôležitou témou sa stáva (západoslovenský či východoslovenský) región, naznačený tiež prostredníctvom postáv (pars pro toto Rómov v prózach Víťa Staviarskeho), no neraz vyjadrený i svojským jazykom (v danej súvislosti pripomínam aspoň tvorbu Štefana Moravčíka, Milky Zimkovej či Václava Pankovčína). Read more

Домініка Новотна: Як ся Лiза стратила

До воблака ся дре сонце. Когут спiвать уже пятый раз, но Алжбетку спiд перины ани не видно. До хыжкы прибiг Хвостик, котрый ся єй уже не може дочекати, так брехотом
будить малого спахтоша. Алжбетка ся ани не гнула, а так ся Хвостик закусив до перины i стяг ю долов iз постелї. В тiм ся Алжбетка порушала, перетерла вочi, сїла на постіль натягла рукы i голоснї захавкала.

Read more

Елена Хомова: Віршы

Гускы

Вышла гуска з гусятами
за світлого рана,
купати ся до водічкы,
перша іде мама.

За нёв малы гусятенька,
до воды втїкають,
свої ножкы і крылочка
во водї мачають.

Ґа-ґа, -мати ґаґать,
лем ся не потопте,
омыйте ся, окупайте,
шорик за мнов зробте!

Выйдеме там на бережок,
водічку стреплеме,
брыдке піря выторгаме,
там ся попасеме.

Read more